Употреба речи кињио у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.

Африка

Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме. Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати. Она ме је кукавна слушала као цара. ЈЕВРЕМ: Пак си и њу кињио, док није умрла. МАКСИМ: Ти се у моје послове не мешај.

Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати. Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то?

Ко је сад магарац? СЕЉАК: Јеси ли ти био везан овим уларом? ЈАКОВ: Јесам. Него будући да си ме јако кињио, створио ми је волшебник јошт једног магарца. СЕЉАК: Баш као што је мој. Стани, ниједна веро!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Венцеловци — дознадоше све. Чуда те се и толико могло крити. Разумије се да их отац одмах затворио у двору, кињио и казнио их како су — по његову мишљењу — и заслужили. То се десило на измаку љета.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Памтиш ли колико си пута пред туђинима рекао да ми је нарав толико зла као да су ме Турци правили и кињио покојну матер? Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: О, слута једна, а је л’ она седила док ти је отац био жив? Он се, бог да му душу опрости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове, оће да утамани кућу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме. Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног

Ћипико, Иво - Пауци

Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он, као ни она, знао куд ће са својом забреклом момачком снагом... Па гле чуда!

Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом. У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је

на њ прости, човјечји осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да бих отерао тај наметљиви призор који ме годинама кињио у својој несношљивој упорности, увек у длаку исти, а да му не знам ни издана ни ушћа, ни због чега је ту, отворим очи

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности