Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Државни буџет без покрића. Савршен тријумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Б., „Народна вјеровања из Васојевића“, Расковник, јесен 1987, с. 69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645.
Ђорђевић, Т. Р., „Из наших народних пословица“, ЗРЕИ, 4, Београд 1950. Ђоровић Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908. Ђурић, В., „О народним приповеткама“, Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1977. Ђурић, В.
Д., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, 2, Београд 1897. Прибаковић, Х., „Божићне гаталице“, Кића, 52, Ниш 1908. Продановић, Ј.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете. Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао свако И гађаху се
Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао свако И гађаху се њима. Управо, Амор и Кића Гађаху пастирку малу уместо шарених тића, А тицâ за јатом јато над њима весело стиже, Од смеха, цвркута, трке граја се
Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто.
Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о. А Кића чопоре пусти, Подви лагано ноге и крај ње тихо се спусти, И мирно звиждати стаде.
А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком... „Погледај“, рече му, „само!
„Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку. ,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто.