Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није требало калауза — припомену самарџија без имало злобе.
двадесетак година, ето ти га, дође „преврат“: држава се преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти веселник са својом кићеном братијом провали у магацине, опљачка и опири све до посљедње крпице и обуче се ко један по један.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У овом друштву, кићеном, лепом, почне се главом, заврши репом. Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мила Загорица с местима краснима остаде пуста, Скровито село Жабаре у кориту ливаде тучне, С брзом Јасеницом, кићеном ваљаоницама многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане, Крадом избегоше, турска клонивши се