Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање. Ја јој начиних неколико обичних комплимената. — А има ли у вас клавира? — питаше ме. — Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.
Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни! Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести. — Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати. Свира неку фантазију од Талберга. Комад је тежак, врло заплетено испада.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај дугајлија, из Башахида, имао је у истој кући једну Бечлику, учитељицу клавира, па је са њом свирао Мондсцхеинсонате.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу престарјелих клавира. Једно сам вријеме чешће одлазио к пријатељима у сликарску колонију, мирно предграђе на рубу велеграда.
И о њеном личном мирису, о оном специјалном воњу старих учитељица клавира по провинцији, за који је Иван тврдио да би га завезаних очију препознао међу хиљаду људских воњева.
Али у оно вријеме, у провинцији је важило готово као утврђено педагошко начело да почетке клавира треба учити, ако је икако могуће, код што скромније учитељице, и на што лошијем инструменту.
договорити, па бисмо с каквом измишљеном изликом тркнули да откажемо лекцију, мом учитељу виолине и његовој учитељици клавира. Сачекали бисмо се на углу градског перивоја и запутили се у лутања.
И ко би право знао докле сежу једни а гдје почињу други? Глас тог клавира, уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај
Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји сухоњаво живе и нагло се тање.
Имам слабост за тај жичани звук старих клавира, који емоцији одузимље бујност осјећајног ексцеса и сваки реторички педал, подајући и најпатетичнијој фрази суздржану
проведена у њему лебдјела ми је уоквирена нестварношћу, попут оног минијатурног пастелног пејзажа на поклопцу старога клавира. Чврсто сам вјеровао да је раскид с њим био коначан и никад нисам помислио да бих се некад у њ могао вратити.
На политури поклопца неколико солидно увезаних свезака Санг унд Кланг-а. Упитао сам га за његову некадашњу учитељицу клавира. „Умрла је”, одговорио ми је сасвим кратко, између двије жлице цонсоммé-а, без подробнијих података.
Почело је са шалом. Најприје боцкањем на мјесту на коме је била најосјетљивија, шалама на рачун клавира, клавира као инструмента.
Почело је са шалом. Најприје боцкањем на мјесту на коме је била најосјетљивија, шалама на рачун клавира, клавира као инструмента.
у том процесу постепеног отуђивања и размимоилажења, с дозираним порастом горчине и жучљивости, одиграле су се на теми клавира, с методичношћу која је, накнадно, и мене самог изненадила читавим аспектом једног свјесног и програмског поступка.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
лепотом, и умна, Бледа као туга, месечина, Израза божанства разумна И дубоког као помрчина, С крилима полутаме, Крај клавира Седи и свира Комаде осаме.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира. — Браћо, да урадимо још једну и последњу нашу „филхармонију” — чу се нечији тобоже весели глас.
Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету спаса било.
— Не могу ништа рђаво говорити, јер ја рђаво не радим, ја сам од Влаовићâ... А морам да бежим од Јосифа и његовог клавира? Толика грмљавина, а никад капи кише... Не знам како и ви, чика Авраме, не осећате шта је с нама.
Сви су хвалили свирање Агничино — хормајстор из католичке цркве, њен учитељ клавира, већ ју је и прехваљивао. Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет
се сасвим искривим, и будем грбава као Надица, онда ћу казати тати све, казаћу да о н а воли и чика-Мишу, и учитеља клавира, и великог калфу, јесте, воли их, ја знам, ја видим, а мој тата... — и удари у плач, хистеричан.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Изгледали су нам зуби као дирке од клавира и чак неки Сретен Алексић, који је сва „јотована“ слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их