Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп очита нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше. На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. Грдна једна клада беше недалеко од њих. Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. — Сурепе! — Чујем, харамбашо.
— Шта? — упита Ногић. — Зар ћемо је оставити? — Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља. Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони. Хајд̓!
Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони. Хајд̓! И разиђоше се...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.
јахали на препоне, као да их неки демон тера, а кад би се неки међу њима искривио, изнад виших препона, и треснуо као клада, устао би и уседао, понова.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович је живео код пука, више него по кућама, са официрима, као неки болесник. Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Машише се неба и облака, А он оста као клада кака. Малко лежа, па с' онда помаче, Па још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако
57. Стење старац, стење цура, „Јао, јао!“, виче млада. Псује старца, па га тура; Али старац као клада. Тек кад јунак наш устаде, Малко ми се мицат стаде. 58.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту. Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су покушавали да дигну коња. Али глава његова тресну о земљу као бачена клада и животиња је тужно гледала стакластим очима, док су јој ноздрве биле раширене, а слабине се тешко надимале.
Напрегох вид да видим шта се то налази на путу... Учини ми се као клада, као труп човека. Брзо сјашем и полако приђох. Напипах еполете... Да није који од релеја пао с коња?...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иако је био много снажнији од мене, маршеви су га изнурили. Падао је на маршевима, у Галицији, као клада. Није преживео. Ја сам преживео.
моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једни, готово војничким корацима, иду пољаном, други се пењу уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови се провлаче кроз трње, шибље и коров, и цела та маса, одлучно и брзо, с пуним и запетим пушкама, иде напред...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОМРЧИНА И Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа; Од свеколиког светског јада Не допире до мене ништа.
— Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми свега сити. Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све
Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа... ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку... А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти истиснута влага и како један шарени мачак на кревету преде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти си једна ствар, једна клада, један буздован, разумеш! Гледаш ове балавце како дижу павиљон на главу, и ништа: ћутиш, кезиш се и бленеш у њих као
И опет се пргави пуковник. — Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца или си клада, разумеш, човече Божји! Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа.
и наше га жене служе. А он, клада једна, звекан један, баш ништа: смеје се, увек добро расположен, пева, претура сваки дан двапут нешто по сандуку,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На гроб вампира Саве Савановића, у Глишићевој приповеци, набацали су сељаци »камена, клада, и свакојака трња, највише глогова«. Моћ везивања има и (брезова) метиља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дошла би, по прилици, донде где Дунавом плива она клада. Године 1930 пронађена је опет једна нова велика планета, Плуто.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој не покорава, није ништа друго него невоспитана клада.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Овдје пољар пронађе безброј седефастих шкољки, пужева, перја, трулих клада, рибље крљушти и видриних трагова. Од бјегунаца опет ни трага.