Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај дан сви су ишли у поље као на кладенац среће. Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се премрли од жеђи грабе
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу.
од чохе, кадифе или шајака, извезеног гајтанима, носи се преко копорана Хитропреља - преља која хитро ради хлађенац (кладенац) студенац, ограђени извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком... Стоји кладенац из древних времена Са разваљеним каменим осеком, Рочиште лепих назаретских жена.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одмах је ту иза њега мала зараван, на њој два новија пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са мање литица но што је она друга, манастирска страна.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког... Живота мога бистар кладенац Паклен је огањ твоје мрзости У једну шаку трошна пепела У несрећноме часу створио...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити б. о Божићу (СЕЗ, 17, 107; Караџић, 3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд са водицом за
На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65). Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и
Уочи венчања девојке га на свечан начин припремају за сватове. На Божић ујутру њиме се кити кладенац или бунар (Караџић, 3, 1901, 65). Меће се у »лаватин« воду у којој ће се деца купати (ГЗМ, 12, 1900, 152).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бадава. Лине мноме нека сласт, загргољи кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући на себи тескобу мантије, лутао
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја. Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди, И слаби његов ход. Зорице моја мила!
Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете. У многољудноме граду још један кладенац оста, Ал' вода нечиста беше, па и ње не беше доста.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О РОДОЉУБЉУ ИЛИ МИЛОСРДНИ САМАРЈАНИН 233 РИБОЛОВ ПОСЛЕ СМРТИ 234 КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ 235 ШЕТАЧИ ПО МОРУ 239 БЕСОВИ ХРИСТУ ГОВОРЕ 242 НЕСТОЈЕЋИ ГРАД ИЛИ ГЛАСОНОША ОД СУДИЈЕ ДО СУЖЊА 244 РАСКОЛ
Покани их Христос, те заједно поседаше јести. КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ Кладенац је обо неисцрпан лепе слатке чисте струје, те колико се више црпе, толико бољма жица се отвора те
То је један заказ како мужу тако и жени штоно у притча мудрост вама женатим заказује, те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је теби твој и нитко туђин да га нејма црпати ни воде пити из њега.
Бирову не расказујте, ни поповом попујте. Није нам потребе прецрпљивати море у бунар; доста је за нас и кладенац водни. Ко с благом, ко снагом. Богатство на сиромаштву јаше. Не будите ви свакој чворуги длето.