Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ Док о теме лупа врелог сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог кладенца наг пасти Макар ме сломила ледна вода на два. Дан се сломи, не ја: слази плава вечер.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Каква је и сама косовска народна лирика, кад је у правом тренутку и на прави начин захваћена из чистог кладенца. На то сам овом приликом једино и желео да вам скренем пажњу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»за једну ноћ израсте, процвета и угине« — »по облику слична човеку« и да ноћу светли као »три свећице које горе изнад кладенца«. Према причама из Алексинца и Сокобање, до р. се може доћи помоћу корњаче или (како се она овде зове) жељке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могу да замислим један такав сан. Као стоји он, сневач, крај кладенца у свежој гори, свуда око њега чисто и прозрачно, пребели јагњићи се играју на ливади, вуге му на уво, само њему и само
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ пада... 1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен,
И ја сам туђинац, путник, што сморен по песку блуди, Ал' нигде кладенца бистрог, да њиме освежим груди. Пророк је, у гневу своме, вихором засуо стазе, Да моје уморне ноге по вечној пустињи
лелуја њезине гране, И она снева сан: Под њеним кореном слатким пустињски источник Шуми Око ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!... Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан