Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Захвата их неколико хоризоната одједном, точкови камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату —
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади
Милићевић, Вук - Беспуће
Кроз један кланац пробија се Уна. Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Црна Горо, ками на камену! Ками, ками крвавоме дину, Да посукну низ кланац и стену! Држи оџу за пусту вратину, Да ти више на браћу рођену Не гугуће кâно на мрцину!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушкан у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља
БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије чаробни млин. Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив.
Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини. Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!
Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст.
“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве,
“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина ступа, батова десет у брвна лупа. Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?!
ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело. Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и
Краков, Станислав - КРИЛА
— Паф, паф, паф... Мија је скакао по реци. Танки млазеви воде бризгали су увис. Кланац се указао као вратнице спасења. Видели се војници како збацују ранце и веру се по стрмим падинама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И тако Књажевац падне Турцима у руке и они га одмах спале. Од Ниша, па преко Грамаде (село и кланац на српској граници близу извора малог Тимока) води добар пут у Књажевац.
па даље низ Дунав, а други окреће јужним правцем и иде тако до варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз бањски кланац, па се опет подели на двоје, један крак окреће југоисточно на Алексинац и Делиград, а други југозападно иде на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Али давно су јопе' казали: ђе је среће, ту је и несреће. Кад бијадо' испод Маслиштâ, па да ћу 'вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози Бог, Симеуне! Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'.
“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој!