Употреба речи клапчића у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Ђачић Милун, збојито, плаво Црногорче, сасвијем налик на каквог чешког клапчића, стаде на вратима и рече: — Ево сам добро наложио, господине Јанко. Оли да ти донесем чашу вина?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тога истога дана пред мрак, сјеђаше сердар са својом чељади крај огња у својој кући. Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава.

Спасоје, дану једну, онако како ти умијеш... Дијете дохвати те гусле!“ Она два клапчића, Милица и Стана, све четверо потекоше к оружници, крај које висијаху гусле.

Баба узела Милуна на крило па најерила мало главу. Милица сјела на ковчег, па наслонила главу на руке. Она два клапчића стајаху уз кревет, са зинутим устима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности