Африка
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Копитом копа, као кошута скакутаће кроз речи. Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кô витак траве штоно дркће клас, На њему тако дркће свака част, И страшљиво он тамо-амо гледи, На небо брзо диже своју главу, Од њега помоћ као
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ФИНИСТЕРЕ и њен стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни час.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа.
— Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде.
О СВОЈТИ — Свак’ од свога. — Свак’ је себи први брат. — Какво звоно такав глас; какво жито, такав клас; какво дрво, такав клин; какав отац, такав син. — Не пада ивер далеко од кладе.
— Бог му дао и помогао! Ријетко га тур'о, често му ницало! У трсу му трсато, у класу му класато; еве му клас од земље отежао од рода земаљскога и благослова божјег! У гумну му много, у кући му споро!
(Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма? (Јагода) 195 — Отац у колијевци, а син у сватовима?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Тело твојим болезнима, преподобни, врлинама зрео процвета клас, од кога се напајају љубављу божаствена ти чеда која ти бажаствени спомен творе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
усправних гредица између којих лежи братило стио — хтео стиснути се (на кога) — бацити се стожина — колац стрн — клас који остаје на њиви пошто се жито пожње струка — огртач ступа — кучина сувал — питање сувотовати — живети о сувом
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење.
Мелем непреболу. Стамен бршљану дебло, вековати где век. Злодух злу, доброти верни роб; рођају жртва, жетви клас; печали — себи, гроб и спас. ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
благослови да се носи у цркву и кува за душу (Караџић, 3, 136). — Зашто је клас п. мали као шака? Једном је ђаво упалио п.
мали као шака? Једном је ђаво упалио п., и она почне горети; Богородици би жао, сиђе с неба, ухвати шаком за клас, и угаси ватру: и клас остане онолики колико је Богородица ухватила (ібідем.
Једном је ђаво упалио п., и она почне горети; Богородици би жао, сиђе с неба, ухвати шаком за клас, и угаси ватру: и клас остане онолики колико је Богородица ухватила (ібідем.
се за лек бере у Међудневице (ЖСС, 143). РОГАЧ Јоханніѕброт (цератоніа ѕіліqуа). Рогач, рошчић, слатки рожиц, црни клас (Шулек). У Херцеговини накађују се на праху од р. болесници од приштева у грлу (ГЗМ, 4, 161). Теј од р.
белу, чисту крпу«, у којој је семе за прву сетву, ставља се, поред осталог и »бео крупан грозд«, да жито буде чисто и клас пун (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 127, Сретечка жупа).
У околини Бјеловара, где је жито »стари назив за раж«, клас и сламка р. употребљавају се у врачању: »ђурђари« (на Ђурђевдан), између осталог, носе и клас р.
употребљавају се у врачању: »ђурђари« (на Ђурђевдан), између осталог, носе и клас р. ради плодности, а помоћу р. сламке с празним класом врача се против лишајева — на тај начин што се свака од десетак
Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да мишеви не гризу семе«, СЕЗ, 86, 95).
на леву руку везују црвен вунени конац, првим струковима се ките (да их не боле леђа), не трљају руке док жању (»да се клас не отрише«), усправљају први сноп с »класом нагоре« (да би жито у идућој години било још веће), а на крају жетве
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити клас. 1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро.
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време. Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод. Шеница златна, једри јој клас, Рујно се воће смеши на нас, Сунце све гори, сажиже тле, Ал' бистра вода расхлади све!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке. Хај, доба чежња и визија, младићи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
из модре високе ражи Грличин чуо се глас; У злату вечерњег сунца Сваки је рудио клас. Мој поглед лутао је По мору свилена класја, Кад твоја мила ми слика У пуној радости засја.
Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео. Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се кладе Који ће брже наткосити друге.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој печи и врућини оно ниче и расте и клас свој и род издаје!
Маторост се помлади, разглављени уди очврстнуше, раслаба телесна објача фришко. И ето, и закржљава земља леп изнесе клас, неродна заче. И што од мене не може бити, кажи ми, који но сам словом свашто саздао? Што изрекох, то одмах и зби се.
Зла је невидовница посленику се за својом муком дертити, мотрећи на њиви голо стрњишта, празан клас; што је кротка киша изгојила, оно је плаха разнела и сабила, тако да жетиоци ни руковети не могу напунити, ни шта у
једампут обере, ил' се њива пожње, то већ на њему ништа кроме лоза и лист остаје, или стрњиште на њиви; ако где соји клас узбуде. Ама њива и виноград духовни, писмо свето, није тако напразно; што се више обира, то више се находи побирка.