Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Како се зове? — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим — прекиде Колб тишину — да нам бољег човека за ово место не треба тражити од
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место.
Још се јави неколико ватрених говорника, који су храбрили застрашени народ и говорили отприлике то исто што и Клеард. Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег.
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард. Учинише му почасно место.
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место.
Још се јави неколико ватрених говорника, који су храбрили застрашени народ и говорили отприлике то исто што и Клеард. Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег.
Разговарају, а стењу од бола и увијају се, али крију један од другога, јер сваког срамота да се покаже кукавицом. Клеард се обрука јер је застењао, а истакао се јунаштвом неки Леар, који је тражио да му се два жига ударе и није гласа