Употреба речи клевету у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али Максим није био тај човек. Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао! Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Но, лепо би се ти провео кад би говорио истину! ЈЕВРЕМ: Па добро, ал' може човек да нас тужи за клевету. СЕКУЛИЋ: Може, не кажем да не може. Ал' зато ја имам у канцеларији фиоку што гута акта.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бог се драги на Србе разљути: седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико, клеветнике грдне и клевету. На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују. Откриваш мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа, многоцветна,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности