Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Потерана, после тога, она крену мирно до половине моста, а ту, на самом врху лука, наједанпут застаде и одмах клекну предњим ногама које се оклизнуше. У том тренутку хиљаду бесмислених узвика заори се око моста.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Није носила грудњак. Један од њих клекну и откопча јој панталоне. Свлачио их је грубо заједно са хулахопкама и гаћицама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти? — упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.
Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим.
Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу. Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уздигнутих рамена, као да очекују ударац, унезверено су погледали око себе, готови да и пред малим дететом клекну и моле за милост. А спроводили су их старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима. — Јесу ли се предали?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрхтале руке на њена колена. Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину. да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад везир саслуша свачију даву, потегне неколико пута уз чибук а попријеко гледа на кадију и мудира, а они обојица клекну пред везира пак се моле за милост. — Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз Бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити: „Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке. — Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сине! Чујеш ли ме? Био сам луд кад сам те мучио. То нисам био ја. Није био твој отац, говори гласно. Онда клекну на под, стакло разбијене лампе крцну под коленима. Немо се моли Богу и заклиње...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру. — Млого ме је, кажем ти, Џибо — диже се и пође у собу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Први Доглавник и за то нађе лек: зашто би поданици пред Царем стајали? Нека клекну. Још боље: нека пузе! Срећни су и задовољни, зашто би морали бити и усправни? Тако Цар стече мир. А Царство?