Употреба речи клекнуо у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно сипао воду у шаку да малко умије лице. — Е, види се што је лацманин! — шапну Крцун.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива... Једном клекнуо на простирачу, склопио руке, па стаде да клања, а све уздише и нешто мрмоли. Сви поспали, а ја га вирим испод бијеља.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра. Из пећине је ударала хладноћа, пријетио загонетан мрак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности