Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Док су ранији српски писци свом својом душом учествовали у свом књижевном делу, радовали се и жалостили, клели и благосиљали, он мирно и хладно прича догађаје и слика људе, не одушевљава се и не жести, ретко казује своје мишљење
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити
браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се мојим брком. Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже!
„Платиће лопов!“ — клели се брком, ал мудри Жућа заждио трком. У млину тако свакога дана џумбус је неки, одмора нема, ту су ти Триша,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.
правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао да и остали тако чине.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели. За клетвом клетве текле су нове, — Ту кикот, пољупци, треме, А зар да памтим на клетве ове, За руку ти уједе ме.