Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Него, има друга једна ствар: мање, братац, испијај, нацврцао си се кô клен и док сам причао, ти одвали цео литар; оде све. Богами, сунца ми, тебе ми, оде све.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И КЛЕН 53 ЈАГЛИКА 54 ЈАГОДА 54 ЈАСЕН 55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59 КАЛОПЕР
, 2187), и са врбе (неверна жена тражи да јој човек донесе, прип., СЕЗ, 41, 1927, 492, № 22). ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор.
Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен. Обе речи су заједничке словенске, вероватно и индогерманске (упор. Хехн, Културпфл7.
Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести. Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог
Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона болести да напусти оболелога (СЕЗ, 13, 294).
под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона болести да напусти оболелога (СЕЗ, 13, 294). Клен има веома велику моћ у одбрани од чини и у њиховом разбијању.
Према овоме је јасно што су се у чланку који је написан на немачком под насловом Ахорн нашли заједно јавор и клен, који се код нас разликују (в. Вук, Рјечник, ѕ. У.
Вук, Рјечник, ѕ. У. јавор и клен, и Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959, ѕ. в. јавор и клен).
Вук, Рјечник, ѕ. У. јавор и клен, и Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959, ѕ. в. јавор и клен). ЈАГЛИКА Сцхлüѕѕелблуме (прімула веріѕ елатіор).
и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и свака воћка »сем која се