Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зна ли Радисав на који ће крај ? — Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. — Добро. Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош.
— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље ? — Јово ме послао. Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. — Зашто ?
Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то. Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом. Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.
Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије... Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем
Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор... Највише их је из кленовичке општине.