Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Добро је!... И удари дланом о длан. Пандур промоли главу. — Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! Врата клепнуше. После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином. Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ.