Теодосије - ЖИТИЈА
И пошто остајеш у својој вољи, тражи ко ће те осветити, нас се то више не тиче! И тако цар уђе у тајну клет. Шта је, дакле, могла чинити она смерномудра и праведна душа, која је хвале и почасти као хуле бешчашћа мрзела,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је отишао кнез.
У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је отишао кнез. Другари му се стари згледају; да л' гњевне можда речи тувише, те смишљају да добар беше свет?
— Осмешкују се „Млад је сувише!” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања
Чује се горук светог пламена. уз жестоки Делилин предисај. Ал' одонуд де света беше клет зашушта канда свилен онај вез, — испода њ образ указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један
Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ех, радуј се, Петре стари, С унуцима, с унукама, Пред вама се не пролама Страшни амбис, клет. Ех, радуј се, радуј и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет! Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас.
У сузама Душан тоне, Котрља се страсти смет, С пребијеном воштаницом Осветљава гениј клет. С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880.
тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато своје иза санка буди Уз гласак фруле, уз уздисај клет... Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће. Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још не бјеше рањен јунак ове р'јечи изговорио, небог рањен јунак, око себе угледао често јато клет'јех Турци; на прешу ти стануо слузи својој говорити Угрин, добар јунак: „Узми, слуго, моја слуго, ту Јанкову добру
Цара бана Михаила жива га су уфатили — овде је сувишно га, као и у следећем стиху. Око себе угледао често јато клет’јех Турци, тј. угледао око себе густу гомилу клетих Турака. Бјегу ми ти бјегаше, тј. бежаше.