Костић, Лаза - ПЕСМЕ
панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Богу тишине живога гробља, богу поретка вечнога сна, богу господе, господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Господу сева бритких мачева кад се поведе последњи бој, богу што звеком скрханих негва припевне гусли победопој: ти, клетво земне омане, Ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја господу тутња громовима: Ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце
Па шта ћеш даље са тим сузама... Мало л’ је жртви?... Искажи жељу, клетво небеска, Децу и старце — све да прогоним!... ЈЕЛИСАВЕТА: Па да л’ сам икада Њино прогнанство потраживала?