Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!...
Цијо моја! Немој ме клети!... Ја сам твоје дете... — Нећу, очи моје! — Ја нисам крива, нано!... Бог је то оставио...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ћемо опет стећи кућу! — Извешћемо нашу децу на пут — каже мати. — Па ме неће мртвога клети... Откад их нисам видео! — Ходи да их видиш! — рече мати, па га као неко дете поведе за руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Из одаје се чује сватовска песма што је певају девојке кад невесту чешљају; чује се песма: Док стане туђа плести па клети, И туђа рука косу крзати, А ти ћеш, Јуло, онда плакати. Онда ћеш своју спомињат’ мајку: Ој мајко моја, ој него моја!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху! Лакомислени врапци узеше се клети да никад у животу нису видјели џак с мачком, а да су га, кажу, и видјели, они би му, богме, показали пошто је ока
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дакле да се скрије, Гледни, драги, злато своје Гледни срце како бије, О моме могу ми т' отети, Ја ћу дане своје клети.
Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!
Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он осуши клети!
Ој давори, учитељи клети, Да чудне сте и дивне авети! Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе
За часак који, тако сваки с' нада — Па дегод глава указаће с' млада: Сад, сад ће бити — млоги проговара, Но прозор клети нигде с' не отвара. Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду.
плена свога, Па чуо да ће сада туда проћи, И то га нагна овамо по ноћи, Па још се љути што га нема веће, Зато се, клети, тамо-амо шеће. Ал' опет стаде, опет прислушкује, Упути с' друму — да ли што чује?
Ох, ђаво клети свуда светом њуши, Па јаде справља човечијој души. Ма ко то беше што му се продаде И божем друсту те удари јаде?
унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.
„Већ беже, беже“, виче злотвор клети, Ал' то им није ни на крај памети. Већ ватају се неког камењака, Па отуд сташе бити из пушака.
74. Кâ дете му с' она чини, За лепиром кад полети, Ни гла рупа по ледини, Ни пред собом кам тај клети. Ох ко би му, ко би могâ Итнут камен испред нога? 75.
Тамо, тамо, крај врлети, Окле скок га уби клети, Тамо лежи он и спава, А над њиме само трава. Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што
“ — „Да, из гроба и страоте Ја дошета амо по те. Послала ме...“ — „Кô?“ — „Де с' сети, Де протреси мозак клети, Ма ти с' глава заборавна, А било је већ одавна, Ма гроб и тог што ту легâ, Заборави л' већ и њега?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље приковале, место звезда на мене су сјале, а највећом од тих жеља клети' придела је нојца вео бледи, бледи вео сади-месечине, хоће нојца комарник да гради, да се под њим љубе двоје млади'.
доста смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати сунца, већ само можда умирућ' срамно спаљеног стана гариште
Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од
Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит' зна нити их је очима видио, а јунак се успламће, скочи на њега па га стане тући: — Казуј —
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
О, Боже ме сачувај, и мога највећег непријатеља, који ме жели убити, не могу га другојаче клети, него желећи му злу жену. Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера.
“Јеси л’, Маро, платно “Нисам, мајко, ни до воде дошла. Јово ми је воду замутио, Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети.“ Мајка куне: “Вода га однела!“ Мајка куне: “Гуја га ујела!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Добро је! Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако све је прошло, и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил̓, с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети! Сва искуства само јадну душу руже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ја би рекао да је жив твој чоек, па он те учи,“ а она се почне клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ А свршава се: „Тешко теби, Тодорино клети, Кад оћутиш како с’ Фране свети!“ Тијем начином Бакоња поново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXИX Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада!
Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
Чедо с' буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.
робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И молит' мрве да му удели, А кад се нашег немара сети, Само ће знати неоце клети. дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке!
И тако све је прошло; и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил' с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину!
И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива! Ја нећу клети ни њега ни тебе, Ни горку судбу што сам тебе срео; Ја нећу клети чак ни самог себе, Јер ја бих тиме своју љубав клео.
Ја нећу клети ни њега ни тебе, Ни горку судбу што сам тебе срео; Ја нећу клети чак ни самог себе, Јер ја бих тиме своју љубав клео. И нашто клетве! Нашто ружне речи?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од
„Још ми је ово мањкало“, уздахну везировић, па поче клети трешњу, али кад погледа на јагоде, помисли: „Вала ћу убрати још двије јагоде грожђа, па куд пукло да пукло.
плачући деди, па му исприча како јој је кадија јединца одузео и Бошњаку га претеслимио, па стаде нарицати и деду клети. Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
многа — То знана бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Никакове страсти неће нас занети, Та међу нас неће раздор стати клети. Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ІВ Пођем, клецнем, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада!
Ниоткуда нема ми одјека, — Вичем себи: Зар јој немаш лека!... Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!
Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ В Нит хоће воде, нит хоће лека.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти Венеру твоју, која тебе жели, како да ју твојим језиком уцвели? Ах, мој језик, језик, како ћу те клети? Какву ли си вредан каштигу поднети? Реци: „Мадам, прости!
Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши. Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути.
Живот је, друже, ово бурно море, Облаком тешким обастрто горе, Гди вихор струже, и Харибдис клети Пропашћу прети. Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’
Но бореас неумитни свуда оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Откад сте оно ногом несрећном У Турке пошли — издајници сте, И проклетници клети одонда... БОШКО: Не куни, бабо, својих синова! БОГДАН: Не кори, бабо, страшним прекором!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свака ти суза кап је самртна, Од ове земље гроб ћеш створити!... ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?....
РАДОШ ОРЛОВИЋ: Бошко!... Богдане!... Сирота деца!... И сад се боје клетве очине... Нећу вас клети!... Нећу, богами... Каж’те ми, ево, да се потурчим, Понемчим, талијанчим, арапим... (Метанише.) Алах ил алах!
Ћипико, Иво - Пауци
— Чинили смо се невишти. — Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом
— Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. — Нећемо за живу главу! — А нећете?!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима. И северац клети Не душе више. Што сметова оста, То тихо копне између врлети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кад се кући врати, а кад кроз гору пролази, да „кликује“ Андријаша не би ли се разбегли од његовог страшног имена „клети гусари“ горски.
Ал' говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! Кад ти станеш мене дворе градит, мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! Они су му двори изгорели, а ови му пусти останули!
“ Да м' учиниш агом харачлинским, ја харача покупит не могу док не свежем ништа и убога, па ће мене сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! Оно му је благо однешено, а ово му остануло пусто!
теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе запл'јенили, — невјера их убила, — а храбрен'јех витезовах много у војсци погубили, цара бана Михаила
ти сестричића смртно га су изранили; него бр'јеме већ не чека — ако ћ' главу сахранити, мој драги господару, ере ће те клети Турци у небријеме застанути“.
моја слуго, ту Јанкову добру типницу, тере стани по путу дробну спендзу просипати, моју дробну спендзу, еда ти се клети Турци спендзици облакоме, докле бисмо ми, слуго, наше главе сахранили, моја вјерна слуго!
мисли нико је не слуша, ал’ то Рајко и слуша и гледа, па дозива Маргиту ђевојку: „Селе моја, Маргита ђевојко, немој клети војеводу Рајка! Шта ће коме учинити Рајко? Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нити му се држи у памети да је то која грехота. То је у вас; ако туђе отимати, красти, лагати, криво се клети, друг за другом пањкати, оговарати, на суду криво сведочити, у посте на празднике вући се по судови.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право