Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака. Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао?
нам Српчића старина, Част господска под небом милина: Већ дан један — већ и други ето — Пате јањци, пати винце клето — Већ и трећи — амо, побре мио, Но већ си се, брате, задоцнио.
Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем право; Ма може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште штогод друго, Ма
Кô ван себе он бијаше, Кô сан му се све чињаше: Жив он своје дат оруже! Те погледа клето уже, Руке њему што немило Наопако узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!.... Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кол’ко Марко тежио на правду, тј. колико је хтео да поступи по правди. Не била ти моја рама клета, тј. не било ти клето млеко којим сам те дојила. Ђетету је од кољена царство, тј. дете наслеђује царство по рођењу.