Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго. Још чу ли ме, остарјела мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из горе хајдука, Та млађана“ — Милун већ не може, Све махове срце већ преоте: „И ево га!