Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу. Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па ме само гледи. „Грлице, ал’ си дивна!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем у гроба.
Глава клону, лице потавнило, Боловање образе попило, Око тело поломљено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем у гроба. Боже, (Боже) Зар ме јача створити не може?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће. Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
камо остра слепила?” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба ока.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси. С Главачића ено клеца, и с точкова пламен баца, божја чеза са три свеца и тисућу три мртваца.
Ни Петков цyцед нити Средин женик. ИВ Клопара точак климавог устројства, по калу клеца - не котрља звезде. Четвртак Петку: Не чекајмо госта у мраку неко Котарицу стеже!
- Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор га хвата. Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Крај мене стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче!
На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми! Очи су му пуне суза, Речи су му пуне
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свакога баука не бојте се, моји, Јер тај баук можда, можда се вас боји. Најгора је слабост што без нужде клеца; Зато, људи, људи, не будите деца. Многима је мило кад се пред њим’ јеца; Зато људи, људи, не будите деца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
музикантски шлагери шабачких цицварића, који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму Кад сам био млађан ловац ја, овако отресито локализују:
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
горко придељење!... Кô боланог нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
али само не бој се ти! Ја сам, ја, твоја Ташана. И ја не дам, ја те чувам! ПАРАПУТА (смирује се, клеца, хоће да падне). ТАШАНА (придржава га да не падне, Јовану): Дај воде!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако даље. И данас је над гробом госпа Нолиним чувена игра сенки. То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди. Нико не зна и не види откуда долазе сенке, али оне долазе.
Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским шеширом.