Употреба речи клецну у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Љуби у руку! — рече јој и показа на људе који беху ту. Она клецну, погледа га преклињући престрашено и хтеде пасти, али његов оштар поглед и суров израз лица повратише јој снагу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Коленима вашим драгим Не знам казат’ жеље веће Већ у разним незгодама Да не клецну, да не клече. А трбуху? Шта ћу њему? И он има права своји’ — Постом нек’ се не претањи, Мрсом нек’ се не прегоји.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Пази шта је ово? — Просвирале ти га усташе! — одбрунда Николетина. — Богами је овај добро гађао. Стриц клецну од запрепашћења. — Па ово су мене два зрна погодила. Гледај, ево једне, ево друге рупе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности