Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...
Његов глас одјекну дубравом. Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. Колена им клецнуше и они седоше. — Овде ћемо... Ево овај храст. Ту ћемо нашег потурицу подићи... Маринка поче остављати памет.
Е, па ево — ја сам га теби донео!... Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. — Немој, ако бога знаш! — јекну...
Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао. Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше... Он осети како га свест оставља. — Пуштајте ме! — дрекну и појури. Али га Зекина снажна рука опет баци натраг.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хеј, свече туњави!... Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво. Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе комору. Трговцима клецнуше колена, кад хајдук показа на Спасу Чемерикића и рече да је пуцао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но кад се приближих Партенону и упрех очи у њега, промени се израз мога лица, ноге ми клецнуше, ја седох на један од претурених тесаних каменова, а сузе ми ударише на очи. Дуго сам седео онде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми... Ту се пољар одједном сјети дрекавца, кољена му клецнуше и он се бржебоље прихвати боце. — Ракијо, пријатељу и у добру и у злу, помагај, нешто ме ноге не држе!