Црњански, Милош - Сеобе 2
удова тог малог тела, смири, пољупцима, загрљајима – подизао је дете увис, као да очекује неку милост са неба, а затим клечао са њим, стискајући га, на својим грудима, као да очекује да их земља прогута.
Исакович онда клече па је клечао и чекао. Смех, однекуда, још и тад је допирао. Врата са лева се, међутим, отворише, и затворише, а кроз њих ушета
Уозбиљио се, кад Павле поче да прича, како је пред царицом клечао. У дворани је била настала велика тишина. Костјурин није скидао ока са Павла, а уморно је трљао чело.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао? АЛЕКСА: Није Мор оно осјећао што ја чувствујем, нит је могла Амалија тако љубов побудити као што сте ви мени.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној грозници звезда.
гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Довели су му дјечака на превијање ране. Пришуљао сам се на прозор канцеларије и кроз решетке, вирио унутра. Клечао је испирајући хиперманганом рану на дјечаковој нози.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка божја не остаде дужна и одазва се на његове молитве. Неког напуштеног поподнева клечао је пред њеним олтаром. Пуста пространа црква беше влажна, као да се овлажила сузама богољубних верника, а кроз ишарано
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тика-така, тика-така — Нека, нека. Увек погнут, ја не виђах Како горе сунце сија. Грбио сам, клечао сам — Калдрмџија. То клечање није било Пред ћудима зле господе; Ал’ што скуцках, ево теби, Српски роде!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка. О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над
Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за
Краков, Станислав - КРИЛА
Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју... Душан је клечао, и гледао са ужасом у бело месо и крв по њему.
— Повадите му све ствари, — наређивао је трубач, јер је ађутант избезумљен клечао и јецао. Он је непрестано видео онај прекорни, тужни поглед мајоров, кад га је онако вукао у смрт. — Хајдемо, хајдемо.