Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори. Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који дува, да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле, дакле, заиста, није имао прилику да пред њом клечи. Такви сусрети су, на овом свету, увек, ретки. Исакович, у Бахмуту, никад није дознао, ни то, како је царица и да ли
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.“ Ове снажне речи, које девојка са страшћу изговара, верује се, не могу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сузно око она спази, Небеска радост коју је истисла, Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не може камен... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом! Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' британски је Шекспир био бард, пред њиме бриткиј лебди халебард. Пред киме клечи Британија сва, за киме листом запад ликује, шта мари тај, шта тај распитује за једно племе више или два?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Пусти је!... сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене. Свије, за тренутак, посматрају без речи.) ГИНА: Шта смо ово учинили?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сети се, прободен бог умире у крви. Сети се, куд мој народ са песмом поврви, Ту се не клечи, не клања и не пузи Но се суди краљу и слузи, на крви, на крви.
Па, ето, ипак, трагом се њиним купи чемер и у зорама овим, кад више окован, наг нико не клечи. И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и плеса, што у бескрају играју небеса, опет само тешким,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Молим, господине, овај трчао путем! — да клечи! — пресуди учитељ. — Молим, господине, овај гледао кроз прозор! — да клечи! — Молим, господине, овај се разговарао!
— да клечи! — пресуди учитељ. — Молим, господине, овај гледао кроз прозор! — да клечи! — Молим, господине, овај се разговарао! Пљус шамар. — Молим, господине, овај скакао! — Без ручка!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И нико неће видети да сада Промениле се улоге: Сирано Говори, пева, плаче, клечи, пада, — Но ја му речи шапућем лагано...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, кол’ко то тужно и трагично боли Када дух пред силом материје клечи! Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, —
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи. Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.
Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника. Бакоња се прометну у фра-Брну! Једнога дана ђакон, другога фратар!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од
На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци.
Он, отупео, без страха и узбуђења, стоји и ћути. Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи. Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида. А ја мрк и ледан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом. Бре моли ме, бре куми, клечи, преклиње, па она, па мајка, па сви редом, јок: ја само ћутим (а плаче ми се) и лечим ствар.
Ћипико, Иво - Приповетке
И чини му се као да назријева Исуса гдје клечи у ближњој маслиновој гори и моли се своме великоме оцу.— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, —
—затежући одговори заробљеник. —Рат, брате, рат нема душе! — рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9. РУЖИЧИЋ (сам) РУЖИЧИЋ: Клечи преда мном? Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава.
ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9. РУЖИЧИЋ (сам) РУЖИЧИЋ: Клечи преда мном? Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања безболни цвет.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Убијте је! ПОБУЊЕНИ НАРОД: Убијте је!... Посеците је!... Нека изгори!... Под камен с њом!... итд. СТАНА (клечи): Милост! О, смилујте се мени, грешници!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Црна тешка земља духове не гњечи: И тљенени човек само под њом јечи. Ој, путниче сваки, пред споменом клечи! Обожавај сталне Радивоја труде: Он раскрчи тешке довде теби путе!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје
Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка.
Царе, да ли ће војска испивена, Којој из ока кикоће се жена, Разбити ветре што за влашћу сижу? Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти.
Ћипико, Иво - Пауци
Сада је већ близу. Упире очима и распознаје: на ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли! (клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она?
Не знаш како је лепо, како је испечено. (Одлазећи): Једи, снашке. ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи. Мораш, дедо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред, ушао је да руча, кад тамо, ниједног детета нема на месту. Сека, што није бивало, Сека клечи; Срећко је у штофарници забрављен; Риста утекао, јер је покварио метални будилник, и онда још матери дрско одговарао.
Мијо, људи, ја сам крива, зар може мајка не знати да јој дете није легло у постељу!” — Радован клечи пред судијом: „Нема лека! Судите ми што брже, одмах, и на смрт!
Старац, и уплашен и постиђен, безмало клечи пред ћерком и мрмља нешто, моли за опроштење. — Да идем, Нато, у сиротиште...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
година требало је да дођеш до ових речи, Доста огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које клечи, И под теретом мржње повијао си плећи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ... ти мене оставио, осрамотио и на овај Божји дан расплакао, а тебе да Бог дâ, да Бог...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата. На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца...
''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да, видех: његови отац и мајка држе му главу и његова жена (клечи) поред њега. У Махабхарати древних Индијаца, која је завршена најдаље у ИВ веку нове ере, налазимо веома занимљиво