Употреба речи клечим у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

неверовању!.. Јест, подигавши ме бацио се ме, Боже! Сад је непрекидан, црн мрак и опкољен понова мистеријом и чудом клечим, ево, послушно пред неумољивом влашћу Традиције, која је сјајно издржала снажне ударце мога знања.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови. (Прети јој песницом).

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ВЕТРИ Не грли цветне пољане мој глас. Никад ме ниси чула још да јечим, никад ме ниси видела да клечим, никад у мојим очима пљуснуо није бегунац талас. Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије.

Једине драге пред којом клечим, јер на њој не могу ни моје блудне горке очи невеселе да оставе трага. ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сад га носе... а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом! Не дај светлост да се спусти у мрачно местанце,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Из срца ми славује измами гора, Па празан клечим пред оним што паде, Сред непокретних ветрова и мора Празних: пакао — предео без наде!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ближњи надгледају како то иде са мојим кажњавањем, да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

усхићења, а он узима писаљку и мени „буде био“ бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле. — Остаћеш клечећи до краја овога часа, учећи за то време склањање заменице себе или се.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем? Из собе да не изиђем, већ само да седим, ћутим, трпим? (Изван себе.) Ох!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности