Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи! Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што
бегају, да избаве се јавне погибели; може ли жалосније бити миле сроднике своје гледати како мртвеукопатељи са клештама и чакљама из куће, собе или које друге стаје немило, као скота гола нага извлаче, на кола товаре и у гробнице опште