Црњански, Милош - Сеобе 2
Шеве су излетале, у пољу, испред кола, и њихов клик мешао се, у колима, са веселим смехом госпожице Текле. Она је била скинула трикорн, са главе Исаковича, јер му се беше
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране, клик-клак-клук! — и клис одлети чак преко улице, у Бајчетића двориште. – Шта је, бре?
— У моје је двориште пао! — Па кад га опаучи, мила мајко, па кад га подухвати у лету једанпут — клак – па други пут — клик — па трећи пут, са стране, двоструко клак-клук! — избаци га из дворишта, па пред Бабића кућу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе. У зраку бруји клик девојака и њихово тапшање, из баште пирка свеж ветрић, а хладовина са свежином се све више шири...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И тако, потпуно без везе, на часну реч, почех да цмиздрим. Сама у старом „Чамцу“, лепо се видело како сузе падају (клик-клак) на палубу, а затим кроз расушене даске одлазе да се улију у Саву, а онда у Дунав, па у Црно море, које се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То је била песма јака, Клик орлова, цвркут шева: И у нама све запева, Све запева, све заплака. А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше
Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми тајну коју носиш сама; И Док небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли, где си увек ти; Мисли, и још борба с небом и жељама.
Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми патњу коју носиш сада; И док небо, земља, сам тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли где си увек ти, Мисли, и још борба са чедним жељама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам!
Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор и клик глупе праске.
И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда. Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Матија Десно од Вампирског зуба стоји, попут кошнице вршкаре заобљене одозго, Ђавољи клик. Чудни самотни окрајак шуме, који је нека непозната сила повукла навише, чупајући га као кутњак из вилице, а није га
На Ђавољи клик још нико се није испео. Људска нога онде није крочила. Пљускам се по лицу и грудима свежом изворском водом, гргољам и
Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава. Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами.
Откако сам дошао на Сабориште, Ђавољи клик ме изједна кињи. Узалуд сам себе убеђивао како би било детињасто цепати гаће по оштром пасјем стењу само да бих се
Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан. Ђавољи клик или ја! Стиснем зубе, притегнем опутама опанке, затегнем хаљине, пљунем и потрчим према стени. Нећу бирати страну.
Затекли су нас тројицу и одмах су нас прогласили својим светитељима, мудрацима, мачоносцима и звездочацима. Ђавољи клик је згодно место одакле се може наслутити диван један град који ће за две-три године нићи на обалама Белог потока.
Мрки и зловољни ће радити на пољу. Најгрлатијег међу нама посадићемо на овај клик да се дере: „Дођите, ви презрени и одбачени, ви страдалници ради нескресане памети, ви заблудели, ви немирни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом
- занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!
“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет. И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не спи: Кли,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси? Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?