Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
! Она, смејући се весело, одговори: — Та шта ти је, болан, што не устајеш? Ево нам мркова! — Где је? Откуд? — кликну Симица и стаде зверати где ће да угледа свог мркова. — Ено га у воћњаку, пасе.
Огњан таман образдио прву бразду, па хоће да оврати... кад ето ти му мајке. — Нуто мога маторца како ми ради!... — кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија. — Ала ви то лепо сравњавате, само кад би то била истина! — Лако је сравњавати — вели Пера — кад је већ тако.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Вазда вам срећа била! — кликну један весело... — Кад је тако, учинићемо вам што год хоћете, а не за плату, ни дао бог!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.
“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.
сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све стране, Понајвише Арслан Сулејмане, Обамре му срце у
“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка! Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!“ Што би даље, то песма не знаде, Ал' и да зна, скратити ваљаде, Ње ту нема, а нема ни Тала,
“ Глени Турке — већ су близу горе, Већ веселе започеше зборе: „Јала, кардаш!“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином
Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје! Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.
“ кликну и корачи, По отури врата пред собоме. Уђе Милун, гледну унапријед, И опази двије женске главе, Ох не двије, једну,
Врело јечи и жубори, Чини му се драга збори: Остављена канда кара, Њему милост преговара. „Прости, прости!“ кликну, рече, И све брже напред тече. Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже.
“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма затресе, Из куће јоште далеко оте се.
Баш једним маом откиде му главу И обори је у пра и у траву, Још кликну јунак: „Благо ли си мени, Да дивно ли га, дивно га замени'!
15. „Нека кукољ, нека иде, Бар је сама сад шеница!“ Србин кликну, а не виде Украј себе пијавица Што с' уз њега пењу, вију Да му само крв испију. 16.
20. Хај, топ први веће рикну Од тебека, Варадине. — „На ноге се!“ Србин кликну, Лати пушку по средине, Те без топа, с три фишека, Он злотворску силу шчека. 21. Млоги ли се боји бише!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће, хоће! — кликну дјед, обрадован госту, па ко то био да био.
Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче! Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не. Шта? — Још колико имаш да учиш? Да знам. — Још мало — одговорих ти само да те обрадујем. Ти кликну: — Е па то је... — И оде.
Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди Мита чисто кликну. Као да се понова роди и оживе, тако силно викну: — Магдо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Она понесе обје руке на груди. Сердар се сад промјени у лицу. Мјесто жалости обузе га срџба и прегнуће, па кликну: „А соколови осветите ме! А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши.
Они говораху даље, не гледајући на њ. Јанко готово посрћући, потече к њима рашири руке и кликну: „Адолф!... Мајн либер Адолф!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ондар царев син виђе да су ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се земља просједе, те јој кости
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш! Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га.
— Погледај како блиста! — кликну Смејачко, а Плачко од страха затвори очи. Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи.
— Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења. — Па добро, бићеш, али под условом да никад не слажеш и ником не нанесеш зло!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ У једном тренутку узбудљиве свечане тишине један пуша у наручју свога оца кликну: „3ивио српска војска, и прозори се затресоше од манитог одобравања тапшањем.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) – А што се ти кезиш? (Васи.) Иди, иди, оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка; нека Савка, Даца и Соја кликну од радости и нека кажу: „Е, вала, доста је Живкиног и било!” Тако ће да лану; знам ја њих, а знам и тебе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Сено Дурут! — повикаше сви у глас. Дуруту не би мило, али на велико Хамзино наваљивање узе гусле и кликну као вила, озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића
— Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас! — кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата. А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза војске.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1858. Никола Боројевић ПИТОМИЦА Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈАСИКЕ Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве? Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
о мандолина, о миа гіовінезза! Некада, та реч за девица албуме, Јутром Лоренцо кликну младачки гори. Сад становници сатири сећају ме Белих балета; ох, балло зажубори: О qуант'е цара, цантато: гіовінезза!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Високо, све више, у плаву зеницу Сунца и ко зна куда још — идем!« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити!
Воду испод језика сам прогута и кликну, окренувши се ка Смрти: — Шта сада? Али, ту где је Смрт стајала зевну празнина: Смрт као да је у земљу утонула.
— Каквих све овде чуда нема! — кликну дечак мален и танак као гранчица. Затим се, предводећи чету малишана приближи гвозденој каси већој од највеће гвоздене
Дрхтећи, баци је Радан, прижељкујући шестицу-победоносницу. И гле чуда: би шестица! — Победио сам! Победио! — кликну дечак, а лице му обли руменило. Мицко ће долазити. Више неће бити сам!
— То је, сигурно, моја Звезда! — кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену. Постигла је сврху.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Запуцкета и плану лишће и сасушена папрат, диже се увис лаган дим. — Навали војско! Непријатељски логор гори! — кликну кнез Ваљушко. Један по један дјечак падали су у шаке нападача.
— То ће бар лако бити! — кликну Ђоко Потрк. — Лисина је пуна папрати (бујади). Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...
И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца. — Аха! — кликну тетка Дока. — Такој те искам! И татко ти такав беше! — Теке... тетко, молим те...
! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму. — Шефтелија ?!... — Шефтелија!