Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња. Сунце блиста, а облаци се разилазе. Мара стала на врата, па гледа неким
Црњански, Милош - Сеобе 2
лице, у загрљају, постајало тужно, она је била тако снажна, да му се чинило да пред њим стоји неки млад рвач, који кликће радосно, кад га дохвати. А понављала је задихано: „Ајде, серце, ајде!
Младост у нама, у таквој прилици, смеје се и кликће, као што олуја грми, у облаку. Рече мирно Божичу да он, Исакович, није ни на какву Теклу и женидбу мислио, нити мисли.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Неколико његових родољубивих песама (као »Радо иде Србин у војнике...« и »Ор̓о кликће са висине...«) постале су готово химне угарских Срба.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе. И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртв
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се понајвише;
гледни старца Милутина: Грдне ране допао старина, Лева му је саломљена рука, Ал' је мала то за њега мука: Старац кликће: „Благо ли га мени! Дивно л' деду и себе замени!“ Сече главе и пребија ноже, Ту Србињу срећица поможе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева. Оне се све скупиле, згуриле и, зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају мантафе, а
— Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је? — пита га она враголасто. — Ти си, ти — моја! — Ех!
Оно чисто и плаво. У даљини преко ограде зелене се баште и винорпади. У чистом и сувом ваздуху кликће шева и ластавица. Охрабрих се и опет погледах у гроб, а Станоја црном, умрљаном руком пређе преко очију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин Аксо?... Јест, али он је богослов. — Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што..
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сав се увукао, збио у шљивову свиралу, па му је тесно у њој и грца, кликће, извија, преплиће, све живље и све луђе, а ветар, одједном намамљен свирком, сјури се кроз баџу и ухвати у коло с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Борба - потстрекач развитка?“ „Да, драги пријатељу: - Пред вашим маладим очима природа се ведро смеши, цвеће кликће својим шаренилом, птичице безбрижно цвкућу, а ви весело гледате у тај лепи свет“.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро, још смо живи! Од јесени до јесени, Од пролећа до пролећа, Од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
17. Под топлим небом азијатских страна, Можда на морској високој обали, Где тихо шушти кипариса грана И кликће галеб и шуморе вали Гроб њезин стоји...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ах, ах! уживање! Само се по малим местима може видети како се свет после непогоде радује, скоро кликће шта ето још није крај животу и весељу.