Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако сам ја непрестано говорио тој скупљеној војсци, а мој Дел-Амет све је климао главом и потврђивао: „Јест вала, чојече, тако је!
Црњански, Милош - Сеобе 2
у ергели – довео је био Павла у ту собу, а показао му, у предсобљу, малог Црнца, од порцелана, који је био сат, а сате климао главом. У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд.
За све то време, Копша је климао главом и одобравао, нестрпљиво. Копша га онда замоли да не говори тако плахо, јер иако зна немецки добро, не чује
Човек јако израстао, рошав у лицу – из којег су вириле жуте очи пијанца – који је замуцкивао и климао главом, при свакој својој реченици. Извињавао се. Росијски капетан, каже, треба да извини.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А мајка плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене.
Краков, Станислав - КРИЛА
Једва је објаснио да не тражи продужење боловања. Ађутант је задовољно климао главом: — Без протекције или новца, ране не вреде ништа... извини. Командант је наишао и звао ађутанта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ваљда је мени тако суђено. — Он обори главу и погледа у ногу око које је била гужва завоја. Климао је тужно главом. Питао сам имају ли носила. — Боље је да причекамо до мрака, па ћемо га мазгом однети до завојишта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шкиптару да платиш! — говорио је с презрењем. Онда се обрати Аранутину. Слушао је Арнаутин и климао главом узвикујући: „По... по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени. — Имаш стан.
— Заиста, не би било добро! — климао је главом наш командант. — Ја морам да пожурим. Хајд’ здраво! — потпуковник Петар рукова се са командантом батаљона и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време.
Али није имао времена да пита, јер је придошлица строго климао главом опомињући га да пази: изгуби ли игру ово је Мицкова прва и последња посета.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице. Зато је и остао мирно на своме мјесту, жмиркао, климао главом и најзад прогунђао: — Тако ме је лијепо молила да је измлатим, а ја умјесто тога заопуцао прутом по читавом