Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Говоре да је Москва 15 руски̓ врста дугачка, тј. три сата. Путујемо на пошти, док дођемо у варош зовому Клин на конак. Вас дан нас је гонио ветар и понешто падао снег. Све се бојимо да нам снег не уквари каруцама пут.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако. Ето, то вам је рога.
Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата. Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
дубоко На дно свога понора Ко се не разбије у парампарчад Ко остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из
остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из
га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде
онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин. Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!
и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин. Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— викао је. — Халооо? Ко је то, бога му? Међуградска? Окачила си слушалицу о клин и изишла да платиш тај тренутак слабости. — Шта, већ сте готови?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи. Како он то чује, истргне сабљу и осече слузи главу.
После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи:
Баба му то дâ, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли и баба му да, те је посоли; кад
заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти те оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади напоље, а клинчорбу изједе. НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА Момче некакво уљезе у берберницу да се обричи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јурили смо галопом за њима, негде смо их и престигли и онда видимо, како смо ушли у клин а са свих страна праште пушке, горе села, грувају топови.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А и не читаш их, него само огласе. А кад дођу избори, ти набијеш новинама џепове па се заријеш у њих, а дућан о клин. ЈЕВРЕМ: Ех, ех... Ти опет претерујеш! ПАВКА: Ама, како претерујем! Па ето, откуд ти сад, у ово доба кући?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису. Сигуран као врбов клин. Сија се као тигањ на мјесечини. Слажу се као рогови у врећи. Сретан је као кокот кад се намјери на бобово зрно.
— Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло.
— Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу.
— Свак’ је себи први брат. — Какво звоно такав глас; какво жито, такав клас; какво дрво, такав клин; какав отац, такав син. — Не пада ивер далеко од кладе. — Ни оца да кара, ни мајке да сјетује (сироче).
— Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду. — И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар.
— Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду. — И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.” С отим одлете све паунице.
” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.” Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу.
После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи:
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања! Шта бисте ви, што не седнете, има где!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па кад се из читаве те клин-чорбе коју је око таквог једног фантома човјек наплео и набајао избаци клин, и опет тешка срца може да се батали оно
Па кад се из читаве те клин-чорбе коју је око таквог једног фантома човјек наплео и набајао избаци клин, и опет тешка срца може да се батали оно што је преостало.
Тајна јаких је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију објесити о клин своју слободу.
су већ претходно сви социјални, економски и слични проблеми ријешени, све неједнакости укинуте, а биједа објешена о клин. — Али ако је уклоњена биједа и неправда, ако је укинута свака неједнакост, није ли тиме престао и сам појам масе?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар она не може да изврши тај посао ! — Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. — Море чувај се да не заклиноше. — Стари смо познаници. Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи. Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу.
После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи:
Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру. Кад се вода угрије а он заиште од бабе мало соли, и баба му да, те је посоли.
заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти, те оно замасти; па онда скине с ватре и клин извади напоље, а клинчорбу изједе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а преко ове дубоко углави клин. — Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела!
Сад нека куће без мене. Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам. Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин. „Сад отпусти слугу својега, Господе!..
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
бравче или говече курдељ ― клин у плугу; трака, пантљика лепирица ― лептирица лумера ― нумера, број љумати ― ићи брзо максуз ― нарочит, посебан
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин. И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
: у околини Такова верују да ће престати грозница кад проврте х. (»границу«), уврте клин и запале свећу (СЕЗ, 84, 1972, 213), а у Гружи (у Радмиловићу), да би оздравила, болесну децу провлаче кроз шупљину
ње отац изреже 39 клинова и заоштри их на једној страни; у младу среду рано пође мајка са дететом уз воду и баца један клин на суво а један у воду, верујући да ће први помоћи ако дете пати од сувих клинова, а други ако пати од водених (ибид.
Ћипико, Иво - Пауци
Чисто не може да схвати како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница. Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају. Узе Костица комад поставе, распростре је по столу за кројење, удену
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Шта је то клин? — пита професор. — Клин је тространа призма која се једном својом ивицом завлачи између два отпора које хоћемо да
— Шта је то клин? — пита професор. — Клин је тространа призма која се једном својом ивицом завлачи између два отпора које хоћемо да савладамо!
професор те сад тек навлачи на заседе и поставља ти питање: — Какви могу бити случајеви што се тиче дејства отпора на клин?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце чавао — гвоздени клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају око главе чардак —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Куд се подео, да се подео. Да ти много не књижим, него просто по србски да ти кажем. Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад.
Не гледај му попрху него обрху. Смрт је сваком за вратом сикира. Кратко добро, дуго зло. Чађи и рђи друг. Клин с клином на крај се избије. Како бољарем, тако и богаљем. О, мркоња, што на себе мрзиш!