Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
У клисарници становао је клисар и клисарица. Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а
У клисарници становао је клисар и клисарица. Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење
за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов... И да, опет, кад из цркве пођу поп, клисар, чираци и рипиде, он опет испред свију, као одвајајући се, иде показујући тобож маалу, кућу у којој је мртвац...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А клисарица, опет, завара женскиње вешто, И пошто отиде народ, дуго су шушкали нешто. Клисар је још јутрос зором отишô до блиског града, А намигуша жена сама је остала сада, И сад проводи шалу.
„Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут обузме
У души гризô се тиме: Откуда кмет да дозна, а још се тукао с њиме! Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке...
Тежак, загушљив ваздух прохладне нијаху струје, Као весници страшни пламена и олује. А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога храма.
У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу. И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК
Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени.
ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени. АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако
У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина. Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А онога праха, што су са собом донели, полак у цркву га дадоше на оставу, а половицу цару на освештење послаше. 7. Клисар цркве светога Димитрија И опет у једно доби свелукави враг, којино је увек злурад, а на добро мрзи, прокуси се и на