Употреба речи клиснуо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Нека, нека. Хајде ти мени нађи доље у селу дјечака од кога је мјесец клиснуо тако брзо. Нема га. То си ти, само ти, а и ја с тобом. Хм, нема?! ...

Шта ли је у то доба радио онај мој паметни рођак који је на вријеме клиснуо с тавана? Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Одмах се мора рећи, да није било ни једног доброг познаника капетан Тасиног који том приликом није весело клиснуо: ово је заиста право!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Повирио бих кроз приклопљене жалузије, али Аждрубалу већ ни трага: предосјећајући батине, некуд је клиснуо и скрио се. Мјесто њега, угледао бих витку утегнуту Калпурнију, танка профила и уских дугуљастих очију, с оном

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности