Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим подобна општеполезна
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То је кућа удовице Мионе. Покојни Сибин Џамић погинуо је у другоме рату иза Јанкове клисуре. И сад се причају приче о Сибиновом јунаштву и куражи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бабуне и Јакупице, које се дижу изнад десне обале Вардара; јужна Македонија, права Македонија, јужно од вардарске клисуре која се зове Циганска клисура (Чингане дербент); шопска област, источно од Вардара, која обухвата и велики део Искрова
Последњих има доста и око Грделичке клисуре и у Заплању близу Ниша, док су се Црногорци у новије време населили и у лесковачкој котлини.
Само је у Тиквешу, јужно од Велешке клисуре, продрло мање ових утицаја са севера. Шопски варијетет Од моравско-вардарског варијетета је јасно одвојен вардарским
Ипак ће се проматрач који долази са севера, а са намером да одабере једну од ове три клисуре као северну границу, најпре задржати на Демир-Капији.
Почевши од ове клисуре јављају се медитеранске макије (зимзелено жбуње). Равница је под зеленим пашњацима на којима пасу многобројна стада
Доња Морава или Изморник је од Прилепнице до Кончуљске клисуре, где се Морава пробија између огранака Црне горе и Карпине и код Бујановца избија у моравско-вардарску долину, којом
је Струшко поље, земљораднички крај око Црнога Дрима и око доњега тока реке Сатеске, пошто она изађе из Дебарске клисуре (Богаза). Ово је поље великим делом под мочварима са трском.
Долинице изнад овог села, као и стране њихове, делови су терасасте клисуре Радикине. Климска и вегетацијска супротност овде је скоро онаква, као кад се са Иван-планине у Босни сиђе у долину
Тај се процес извршио и у већем делу Македоније. Група врањског Поморавља Захвата предео од Прешева до Грделичке клисуре, са Врањем као главним и Бујановцем и Сурдулицом као споредним средиштима.
Скоро у средини клисуре је арбанашко село Кончуљ, које је новије насеље. Клисура је дејствовала као пречага, која одваја две различне групе
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Краус, Ф., „Питања за проучавање народа“, БВ, 1, Сарајево 1887. Крстић, Б., „Народна веровања Срба Дунавске клисуре у Румунији“, Расковник, 48, Београд пролеће—лето 1987. Креч, Д., Крачфилд, Р. С. и И. Л.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не зна зашто стоје што не крену још
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе. Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И сети се кад је сестру, сву у дроњцима, срео у одступању на каљавом путу Јанкове клисуре, међу карама, избеглицама и комором рањеника.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Чикају свет за потиљком. Чуј Шта закаснела фрула каже свету. Из пепела ока излеће славуј. Крилатост клисуре одмени сујету.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
стање ствари, Хрватовић извести о свему ђенерала Черњајева и спреми се да сутра дан са својом војском из књажевачке клисуре и са одељењем са Влашког Поља учини диверсију спрам Књажевца, како би тим прогнао из Књажевца и околине и последње,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунце је било при заходу, када смо стигли на излаз клисуре. На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем. Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку...
Најзад наиђосмо на зачеље наше чете. Војници ми рекоше да је старији водник на челу, у близини изласка из клисуре. У чети је било само нас два водника, јер нам је командир погинуо претходнога дана.
Ту негде, у близини Скочивира, јест, сећам се, излетели су они из клисуре, прегазили Црну реку, и налетели на Бугаре. Црна река била је мутна и прљава. Можда су је због тога и назвали „црна“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све што је у сну око видело, То беше пусто, немо, дивије — Нигде колибе, нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње море створило — Широко море наше несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред клисуром застајемо да створимо план. Поручник Бранко предлаже да се распоредимо дуж целе клисуре, али да нико не предузима ништа енергичније док предњи не стигну на излаз. — А тада, удри где стигнеш и кога дохватиш!
— Тешко да ћете шта учинити... Молио сам, претио, али шта да се ради, кад се комора заглавила и тамо, иза клисуре, за неких двадесет километара. — Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко.
Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком. Отприлике негде на средини клисуре. Коморџије зашле под брдо, наложиле ватру, и баш се спремају да легну.
Уто дођоше и војници са батеријским фењерима, а и она чета пешадије, и распоредише се дуж целе клисуре... Мало затим релеји јавише да су челни на излазу. Лука дохвати мотку и викну: — Коморџије, крећи!
Изборане и избраздане, пркосе оне тисућима година, а већ столећа су се сламала о њихове урвине и клисуре. Надживеле су оне геолошка доба, а о повесници људскога рода шуме већ горостасна дрвета.
Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били до клисуре близу, изосташе до три шићарџије, па говоре Милош–чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! Хоћеш дати коња на размјену?
“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо! Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и
Не би бахом из клисуре тврде, тј. (каже Вук) „нећеш ме поплашити и плашњом истјерати из клисуре“. Уз стих а камоли орлу перушину Вук
Не би бахом из клисуре тврде, тј. (каже Вук) „нећеш ме поплашити и плашњом истјерати из клисуре“. Уз стих а камоли орлу перушину Вук напомиње: „Горе стоји крило од лабуда, а овдје и послије орлу перушину.