Употреба речи клицао у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим знаменом, Свугде сам тебе звао и свуд те клицао. Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...

Црњански, Милош - Сеобе 2

а који није знао ни речи другог језика, него русиноког, и сам је скочио, и сам је почео да виче, па је и певао и клицао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Страх ме је од толиког. Не могу нано, страх ме је!... Јесам ли ја то смео? Не! Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.

Краков, Станислав - КРИЛА

Био је господар ваздуха, а не један од оних који миле доле невидљиви. Можда је и клицао као Скит победоносни, али је мотор урлао струјом ваздуха, и све се сливало у огромну, заношљиву игру.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности