Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера. Ти си у дну моћне клице која клија, Појам и решење; ти држиш у руци, Кô што понор држи бродове у луци, Сав свет безграничних сунаца што
Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице. Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Може да се пије... —рече Чиле.— Али после, кад сиђеш доле, потпуно си неотпоран на разне клице. Најбоље је и не водити их нигде. Нек се навикну... Младић је свукао рукавице и откопчао жуто смучарско одело.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Под крилом Цпеде Уторак је гавран. СРЕДА І У топлој влази чедног прапочетка семена бубре и трепере клице јер штедар чин је љубави, зачетка силине родне; а кроз Божје лице зашуме биљу родови и врсте и пре се Крста
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
по свету нова знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице. Кад је време клијању, она пробуди све клице Па целе ноћи по Драгачеву и Жупи Пупи, пупи, пупи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер, ко снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
сви рачуни и све скице Будућности, снови маште изаткани к’о на свили, Ташти понос, горде мисли и великих страсти клице, Љубав, мржња, вера, сплетке, твоје шале, твоје злобе, — Цео свемир недокучни и лепоте и ругобе. А сад? — Ништа!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сваког светлог гроба - Баш ка' горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с
тајне; Јер, к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њене прве клице никле су у старом Египту, одакле их Питагора пресади у Грчку где су донели плодове који до данас не свенуше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење. У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку. Ништа ми није тако страно као смирена срећа смирених људи.
Чудо како под тим теретом још дише. Чудо како данашњица још успијева да проклија кроз те наслаге умрлога. Младе клице мучно прорастају покров сагњилих откоса што на њима тиште, пробијају се на свјетлост, још блиједе, трептаве у сунцу.
Ћипико, Иво - Приповетке
И клице наслућене сексуалности помолише се у првој пролетној зори. Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке метну на Ивањдан у лонац земље и ту посеју неколико зрна п., па на Петровдан гледају како је никла: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати (Вук, Рјечн., ѕ. в. Ивањдан; ЖСС, 134).
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје куле. Ах, до ђавола. Па он једва да се и разликује од шарене рибе из стакленке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
прошлости, били су статични и конзервативни, к њима се није могло вратити зато што су у савремености већ биле клице будућности која је имала да уништи садашњост“.
Дакле, у прошлости нема излаза, клице будућности су у савремености, — то је тачно, то је познато из сваког уџбеника. Али та општа истина овде је рђаво
Кад су пропале старе државице, одмах су се јавиле хајдучке дружине, па ускоци, па устанци. У борби су расле клице будућности. А јуначка прошлост је инспирисала за борбу, за подвиге.
Њен победнички хероизам — макар и сувише идеализован, макар и измишљен — обилато је хранио клице будућности у тешкој садашњости.