Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати
Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа? И да ли је свуда Само тамни бездан где твој фар засија?
Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера. Ти си у дну моћне клице која клија, Појам и решење; ти држиш у руци, Кô што понор држи бродове у луци, Сав свет безграничних сунаца што сија.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
опирања и извињавања, запева старосватица пету строфу: Зар тамо куд си пошла, Зар сунце лепше сија, Ил’ цвеће лепше клија? О, врат’ се, снаице! Гле друге дар ти носе; Од ружа гнездо, красно, у гнезду гучу јасно Две сиве грлице!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Узврпољивши се, рече јој да одлази. Осети како му се, као та киша, на неко семе у дубини земље, што клија, слива крв у глави на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у мислима, непомична и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија. РОНДО Ко нам старе ране још може да вида?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо! Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од зиме ни
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гледај како месец над пољима сија, И облаке ретке растура и ведри, И трава мирише, и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!
Св. Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
иначе, да ту лекцију добро научим, па ипак нисам упамтио име једној од њих и мој је одговор гласио: — Ерата, Калиопа, Клија, Мелпомена, Полимнија, Талија, Терпсихора, Уранија и Хипотенуза.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама тиха кишица ако и није врло угледна, она накисне и умекша за орање земљу и лепо угледно из ње свашто клија и цвета те се дор боји. А еда може бити много и високо ландач до својевољна кроте мало и тихо беседљива помудрији?