Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У млину старом шупљега пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу, а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапат по млину шири: „Намакни, Ћосо, резу!
Краков, Станислав - КРИЛА
Једна црна прилика пружила је нешто. Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши.
А кроз очи Душкове као да пролазе слуђене слике јуриша и клања. У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас. Онда потрчах. Митраљез са брега поче да клокоће. Ми прилегосмо у јарак покрај пута. Док нешто тресну. Паде Петар са затварачем. Ми се дигосмо. Један дохвати затварач.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач, Чистотом својом претходивши зору, Заспаше у куту ока ти? Клокоће извор у Тами.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Огањ сасма љуто клокоће; распаљујући и ка море ода дна њихајући ш њиме преко мере силовити ветар а смрадљиви, што излази из Левијатамових