Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Оде нагло, залупивши врата за собом и не осврћући се.) РИНА (сагледав сад тек сву истину, цикне за њим): Павле! (Клоне у столицу крај излазних врата и зајеца.) Завеса ПРВИ ЧИН Укусно намештена соба Милана Новаковића.
Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у фотељу уморна): Ух! СПАСОЈЕ: Право кажеш: ух! ВУКИЦА: Не могу да издржим, па то ти је.
СПАСОЈЕ (очајно хукне и клоне у фотељу заривши главу у руке. После извесне паузе он диже главу и пита тихо и непоуздано): Можете ли ви то доказати
(Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
песник је нов по нечему што се у песничком коришћењу језика одавно не сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне сонорности и савршено подударних рима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свом роду на поетичан начин његову историју«, да народ »у својој красној прошлости ужива, и дух му не само не клоне, него му се још већма уздигне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад старости сивој клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
у дете не смем да погледам од стида... Зар да те живог мајка оплакује... (Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те! Шта је сад нашла да изводи?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светворац пламти - Кyћо од ведрине! и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Нема слика траје извесно време.) АГАТОН (запрепашћен утиском који је учинила његова лаж, клоне и тупо гледа час Симку час осталу породицу. Најзад резигнирано диже руке): Е, сад сам удесио ствар!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића.
И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Срем то више није.
И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Дубровник, 1927.
Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех.
У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех. А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(одјури Ивковићевим вратима, откључа их и улети у његову собу.) Господине... господине (Клоне.)... Ништа, шта, хтео сам... управо... дакле... ти си изабран за народног посланика? ИВКОВИЋ: Ја, газда-Јевреме.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
падају, јер они који много говоре, рече, неће побећи од греха, (Приче 10, 19) научити се од бољега нека се не клоне а заповедам овоме да то чини из љубави, и штетно за душу остави.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Љуби му руку, клекне, клоне, загњурује му главу на груди.) ЈОВЧА (тргне се): Ту сам, ћери, ту. (Под теретом сумње коју је разумео из владичиних
(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раск
МАРИЈА (грли пасторке, потресено, плачно): Хвала, децо моја слатка! (Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.) ИВ Јовчина чардаклија на чивлуку.
ТОМА Слушај. Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек. Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига. АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
Попа, Васко - КОРА
сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти је разнела глас Ствари ми сива леђа окрећу По
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као драган драгој после многих дана. ВИОЛИНА У тренуцима када тако клоне И бол и нада, и младост и цвеће, Кад страх и очај и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења, у столицу.
Мало затим писар уводи Ристу, који је без капута, а за њим долази цела гомила, изузимајући Анке.) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам... тако... судбина ваљда.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама. „Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке.
Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне, мач се другим’ пружа. Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи.
Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке
Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А онда, као да се трже, обори поглед. — Знам... видим. Ружна сам и одвратна самој себи. Сви ме избегавају, клоне се... Ја не знам за радости — и она покри лице рукама. Било је бесмислено тешити је. Али сам је жалио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне. Старешине све моје клоне се на страну, сви, по мраку ходећи, мене саму јадну остављају на муках, ах, жалосте моја! Ах, Сербије пребједна!
Предмет сваки на ме зјаје, Једна страст ме другој даје. Душа клоне, серце пишти, И ја не смем казат гди ме тишти. Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме
У једном крају Белога света С надеждом блиста Сад једна звезда. О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.
То је вечно иста прича исте патње: Обучен у исти облак искушења, Звездар тражи жудно изворе спасења, И клоне и чека дан смрти и пратње.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис.) Министар!... Ух, пресекоше ми се ноге! (Клоне у столицу.) Ја не смем да је читам. Читај ти, господин-Жико! (Даје му.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Златом као ви на походу зајесеним, раскоши пролијем свих умирања. ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј.
Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј. Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана.
Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј. Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана. Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј.
Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана. Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање.
Скитницама се назвасмо, друмска нас попала сета, Путка и Ждрала сатре нам пут, и кола, кочијашу, Где проминемо клоне се и занеме. На конаку нам као злој вести неради, друже.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто. Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. И наслутио је.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). С. има улогу и у љубавној дивинацији. Уочи Ђурђевдана бере се струк и посади у земљу: на коју страну клоне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 643). С. има и апотропајску моћ.
Ћипико, Иво - Пауци
пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају оклијева, али не могавши их загријати, — клоне ... А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.
њена погледа долази мекши и, очито дирнут наједном испод наочара набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме. А слуга, подучен, излази из куће.
И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је засија.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И данас је врло рђаво расположен; сви га се клоне. Онај четрдесетогодишњи господин што је баш ушао, то је Џон Фламстед, први управник звездарнице у Гриничу; и њу је,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да нису нешто деца болесна, па сви око њих горе на окупу? САРОШ (ужаснут, скаче). ТАШАНА (клоне). МИРОН (сагледавши је устукне пренеражен): То?! Ово?!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
заронити) кога у тешке мисли; притиснути тешким мислима; учинити да клоне духом ПОДОБИЈЕ — сличност; на подобије »налик на« ПОДОЗРЕНИЈЕ — сумња ПОЛЗА — корист ПОЛН — пун ПОЛОВАЧЕ — буре
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Ја мислим да су овака имена довољан разлог да у народу клоне чак и династичко одушевљење, — још кад се узме у обзир да није био само један, но су се ти Узпртезени успртили на леђа
направа од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан човек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У понеког тек клоне уморна глава на колено... И тако — до зоре. Војници су сутрадан устајали са великим напором. Ћутљиви и мрзовољни,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
тело на обалу И ван живота настави своје течење: Нити јој поглед у стању пратити даље Линију њену успалу: Већ тихо клоне с њоме општење Баш на граници самој разума.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
очима: У грло управо њега Одисеј погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама
да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви којима је могуће, јер кажу да се и сен чељадету може узидати, па оно послије умре“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоште и то, — сенке му се далеко клоне, тако је то дрво гадом грозно, како сведочи о њему у своме писму тај светски мударац.
пророка Језекиља: »Ја сам те метнуо стражу цркви, да кад видиш мач летећ на земљу, да имаш мојим људма казати нек се клоне и чувају се! Ако ли ти, попе, то узвидиш а људма не објавиш, ти си им крвник. Од твоје душе њихову крв ћу ја истезати.