Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она клону, баш као румено цвеће на жаркој припеци; а кад је погледала горе у Милисава, на дугим трепавицама сијале су јој сузе
— Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!... Али, мој драги, треба ићи; отац ће нас чекати. . . . . . . . . . . . . . . .
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У недељу сад биће свадба. — Нек јој је срећно! — рече трећи гост. — Красан момак, а чуваран. Пупавац само клону као убијен. Извади из џепа 25 гроша, па пружи келнеру и не знајући шта ради. — Платили сте малочас — одговори овај.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан...
” Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову. Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...
Пламен освоји сасвим. Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао. Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше... Он осети како га свест оставља. — Пуштајте ме! — дрекну и појури.
Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним... Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком...
Је л̓ ми мајка жива?... То баше Станко. Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. — Жива сам, рано моја!... Ходи овамо да те види мајка!... Станко јој приђе руци.
— Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава... Поћута неколико тренутака, па рече: — А што ће овде оволике поњаве и губери?... Носи тамо!...
са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону. Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још је папски прстен на руци што клону Од младих госпођа љубљена толико; И давно се више не чу на амвону Он, ког сви гледаху а не слуша нико.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али то не беше више глас, ни шапут, већ нешто налик на ропац. Он скопа оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи.
Африка
објави да се неће улазити у пристаниште све док се бура не стиша, што може бити још неколико дана, и најотпорнији клону. Најзад увече угледамо град: пред њиме на пучини читав ред великих бродова који се, као и ми, не усуђују да уплове.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тренутак, два, чинило се, да ће се братенци шчепати за гушу. Трифуну, међутим, клону глава, али се после исправи, а био је само прст, два нижи од Павла.
Пробудила су јој се деца. Својим облим кораком, она оде, уз шуштање својих, свилених, сукања. Честњејши Исакович онда клону, и виде да, ни у тој кући, неће бити весело, па седе на своју постељу, погнуте главе.
Викала је само његово име, бестидно. Измучен тим успоменама, Исакович је био, заиста, задремао и његова глава клону. Да није, случајно, баш био спустио руку, перикмахер би га био, нехотице, заклао. Човек очајно крикну.
Те онај ућута. Аха!“ Као да га је било уморило, и то мало разговора, и Петар је опет ућутао и лежао занемео. Глава му клону налево. Само оно поднадуло, као искривљено, поцрнело око, посматрало је, све у соби, дивље и страшно.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не заврши, јер мада беше отежао као буре, од вина, помисли да говори што не треба говорити. Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све... јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства...
Тешке главе од удисања ваздуха и трава, клону полако, у недоумици, стиснутих колена, ван себе, у несвестицу. Ето то је превртао у свом мозгу Вук Исакович, неколико
опкопе и бедеме, виде на дну видика ред багремова и воћака, пред неким засеоком, помислив да свакако тамо висе. Клону и опусти се сав, док су му спремали коња, при том зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи. Напољу је пљуштала киша и текла потоком.
— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па полете пред милога, А он клону с коња свога — Ао јада изненада! Глава њему разбијена, Рука десна саломљена, Кроз завоје крвца лопи, Јадна мома
Препадо се, зној ме проби ладан, Све с' окрену, мал' не падо јадан, Оде небо, а земљица клону, Ја кâ у гроб са небеса тону, — Ох да јади дуже потрајали, Би ми давно раку већ копали.
још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за
грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама
јарко с' сунце диже, Па за часак насред неба стиже, Како стиже, одма силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда,
Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ
5. Кад у колу други клону, Твоја нога јоште плете, Кад им перја јурве тону, Твоја перја гордо лете, Љупко мига поглед твој — Благо мени,
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем
Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши! У књигу те мето житка свога, Житка свога, брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су
Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана.
“ Гледну — он је, он је! Ао њени јада! „Боже, страшни Боже!“ — Повриснула млада. Онда затрепета, Па с обале клону, Те драгоме своме У водицу тону. ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко!
Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.
Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо! Она се трже, стресе и освести.
— Не, не! — Устадох. — Ићи ћу у „Рашку“, да тамо чувам виноград. Њој глава клону, косирче из руку испаде. — Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да не падне.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Изрече Туре, ободе жерава, калуђеру старом изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
О, погрешила је... много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...
Шта нисам тада мислила, о Боже!... А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти. Ја претрнух од страха... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И тек што га је закло, одро га, распорио, наго се над ону џигерицу, а дође ти онај и трас! Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв! БЛАГОЈЕ: А причају да је убијен у кревету! МИЛУН: Ко прича? СИМКА: А шта је било са Анђом?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер лаже вас најмилије, јер срам је, што песме славе. за чим вам суза лије и боно клону главе! У ноћи за чим тугујете, што кујете у звезде, што моле цркве свете, и хоће војске, што језде.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво. Завуче му се у груди нека безузрочна туга, која поче да га мучи, да га мори.
Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куд ће више бруке од старости? Ноге клону, а очи издају, узблути се мозак у тиквини, пођетињи чело намрштено; грдне јаме нагрдиле лице, мутне очи утекле у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда одједном и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:
Све вас волим. — Ама баш све? — Све, кућу, тебе, а највише тебе. Али тада клону. Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ове ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам... Али јутром, кад се чудно дели Свет мрака и зоре, завршен је пир.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Најзад Јанко заскочи га и обрани по десној мишици. Рука клону Турчину, а онај пробурази га, па кад паде, једним махом одсјече му главу, пак се упути за дрво. „Понеси главу!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала... Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица...
Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио јучерашњи дан и ова ноћ. ...
— пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава. Ђорђу глава поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног ораховог; пред свадбу га је
— Оцу Ти се о глави ради, а ти... — Где је Мијат? — Не тиче ме се. — А Тола? — Знаш и сам, није као ти. Ђорђе клону. — Пијаног те чувам и кријем... Кад сам луда. Лези ту и ћути!
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше речи: — Ех, добога!
Једва вуче ноге, ноћ је, враћа се Никола. Неопажен од паса, ушуња се у сењак и поред стога клону на снег. Дише хроптаво, успорено и недоклано. Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу.
— гурну га, Мијат удари главом о зид, а Никола клону и застења. Касније, Мијат плачљиво проговори: — Бог ме је таквог саздао, Никола.
— Је ли опасно за нас? — За вас?... Није. Одлучно одби да им ма шта више каже, уморно се спусти поред зида и клону главом. Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање.
„Јака сам!... Видиш колико сам јака?“ сиктала је чупајући му кожу. Од његовог ћутања њена рука клону на сено. „Их, их!“ па се засмејала гласно, брзо, из грла. „Што се смејеш?“ чудио се са страхом.
— Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна. У јабучару из све снаге свира Тола.
Зашто је умро Адам Богосављевић? Зашто се он борио? Зашто? Двадесет и пет година, тридесет година, зашто све? Клону насред ћелије. То је сада само једна необично светла брада и исто тако бела коса у нереду.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у
Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но, упркос свему томе, становништво вароши не клону духом, јер онде живљаше још онај једини који беше у стању да се одупре римској војсци и флоти: Архимедес.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.
“ И избезумљен и занесен старац подиже главу па онде где је слушао чврсто притисну срце, па усне, па клону... Месец се проби и осветли онај део густе шуме више града... Он подиже главу и загледа се тамо.
што смо обоје толико желели, немогуће је било постићи, и ја сам мало потом осетио како њена главица, чврсто заспала, клону на моје раме и моју десну страну груди.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уосталом, Црњански је и приповетку „Легенда“ завршио скривеним цитатом из Матејевог јеванђеља: „Глава му клону на лево раме. Земља се затресе, завесе се подераше, плоче попуцаше, а беше петак и по земљи паде тама“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
контрастирања, и све из истих призора: „И онда одједном, и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери [. . .
и с једне и с друге стране, и чак тамо до самога улаза; (МП) и онда одједном Софку чисто у чело удари, те јој глава клону; (ВП) Софка чу како отпочеше поређани тамо у столове да одговарају; (МП) овамо око ње све је гушћи задах бивао, и сама
посегао за једином још преосталом ствари која би бискупа могла навести да га се окане: „Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све, прах, смерт, суета суетства ... празне речи ...
Тешке главе од удисања ваздуха и трава, клону полако, у недоумици, стиснутих колена, ван себе, у несвестицу. 377 На подлози ове најеротскије сцене, какву не
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана
ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод.
Краков, Станислав - КРИЛА
Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на очне капке и главу. Он клону, заспа. Само један будни војник замота поспале официре у крила шаторска.
Петровић, Растко - АФРИКА
објави да се неће улазити у пристаниште све док се бура не стиша, што може бити још неколико дана, и најотпорнији клону. Најзад увече угледамо град: пред њиме на пучини читав ред великих бродова који се, као и ми, не усуђују да уплове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење. Прасак се разлеже свуда наоколо.
— С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада? Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди. Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар... Ја сам командир митраљез...
Уста јој се почеше развлачити, више, све више, као да јој је лице преполовљено, глава јој клону, и она се сруши, плачући грчевито. Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С поља шуми песма са палмових грана. Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром мије васиону, И урликну: ''Жене!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све, и у срцу још, самотноме мом, камени вера у спас!... Јер није на Косову задњи чин; и кобни где народа глас,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.
Сешћу ја. И слазила би доле. Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. И онда она сасвим клону, паде. И поче да бежи, склања се. Диже руке од свега.
Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону. Виде да је све свршено. И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.
Ћипико, Иво - Пауци
— и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и, пустивши је на миру, поврати се кући.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Дух ће овај гласник бити за народе на Балкану, Да не клону у надежди белој зори, јасном дану. Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант је гледао у часовник. Чуо сам кад рече: „Два и по... још пола часа.“ Подигао сам се, али ми глава клону на груди. Онда запалих цигарету. Понудио сам и Луки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па га мало мачем заватио, али га је љуто обранио, лијеву му руку осјекао, клону рука низ чошну доламу; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче Новаковић Грујо, виком виче
А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, десну му је руку осјекао, клону рука низ чошну доламу; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче по гори зеленој: „А ђе си ми,
њима три товара блага, па он пушћа тридесет Турака испод сабље тавници на врата: кад наљезе Куна Хасан-ага, клону сабља, отпаде му глава. 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА Мили боже, чуда великога!