Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И почеше се разилазити у гомилицама. И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Свежи додир стакла био је као додир нежне руке и ја осетих извесну клонулост из које нисам имао снаге да се извучем. Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се извучем.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је певао духовну клонулост после 1848, велике наде, ишчекивање »извесног часа« шездесетих година, »либералне надежде« и слободњачке снове
који је својим очима гледао слом омладинског романтизма у јавном животу и у књижевности, осећао опште разочарење и клонулост која је завладала у српским духовима после Берлинског конгреса.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не би овде код многих добила место клонулост и сва трпеза извољевала, да не буде оних који не разликују неваспитано и непобожно, који, када пију један другом
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Милунка је змија. Избациће је напоље. Одмах. Још док не сване. Сунце даје не затекне у његовој кући. Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће. А та змија сада спава. Мирно.
“ „Не ваља ТИ ТО, мушко моје.“ „То се тебе не тиче. Ја плаћам.“ А удовица би једва дочекала његову клонулост, изговарајући се да је деца чекају; он би остајао поред млаког лежаја, згађен и пуст, задовољан што је отишла и што је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одатле, сваки је људски напор напор против реалности реалнога. И није то клонулост, клонулост касног, замореног доба. Није то капитулација пред усудом.
Одатле, сваки је људски напор напор против реалности реалнога. И није то клонулост, клонулост касног, замореног доба. Није то капитулација пред усудом. Баш напротив, то је револт, то је борба, то је акција.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост миру теже.
Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се
Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само. Апатија неста и клонулост прође, Ал' подсећај стоји да се ишло тамо. 1905.