Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и у сложенијим „вишим”
улива поуздање; на крају свих недоумица учини нам се да, ипак, знамо шта је поезија: оно што остаје кад сви напори и клонућа, сви узлети и падови прођу - тачна реч исказана изузетним поводом.
Први наук песник је добио од природе: њене кружне кретње, полети и клонућа, олује и тишине, елементарни су обрасци свих физичких и душевних кретњи живота.
своју пуну меру; на промашајима њиховим не вреди се задржавати; ново, срећније надахнуће потире њихова повремена клонућа.
У тренуцима клонућа он је помишљао да се врати топлом родитељском дому, али ове разборите мисли живеле су у мени само док је беснела бура.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Почела је низати бројаницу клонућа и поновних, све рјеђих жарења, упала поребрица и прољевâ, и хистеричних сцена с испадима и сузама и грчевима; и оних
Изгледа да му је повријеђен један бубрег. Од јуче му се стање погоршало. Чини ми се да има и часова клонућа. Он шути, крије их. Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит.
Пред његовим се лицем нисам претварао. Дао сам му своје заносе и своје падове, своја прегнућа и своја клонућа, напоре напетих жила и снове презнојених узглавља. Све је било моје: и радост и бол, опсјена и разочарање.
Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
другим осећањима нема места. Клонућа су ретка, оптимизам дубљи, нежна расположења угушена или веома оскудно, у две-три речи наговештена.