Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јао, кад сутра будем истркељисала у улици с ким сам клопала старог кечупа! Најгоре је што ми нико неће веровати! Зашто ме тако гледате? Је ли вам зло? Ах, то!
Али, цело време сам се клопала као млад месец што ми нико неће веровати када се вратим кући да сам базала по Лондону и клопала за сваки случај
цело време сам се клопала као млад месец што ми нико неће веровати када се вратим кући да сам базала по Лондону и клопала за сваки случај кинески клопијановић. Ресторан се, мислим, звао „Цхина Гарден“, и све је било црно. И петак и салвете.
Пошто сам знала да ми нико неће веровати где сам све била и шта сам све клопала, покушала сам некако да ћорнем оне штапиће за јело, али су били предугачки и за торбу и за џеп.
то сам хтела да кажем доктору Манџуки, али нисам могла баш да се сетим свих фазона истог часа, па сам се после толико клопала да сам цео тај дан замишљала — с једне стране стола као ја, а са друге као доктор, па ја онда кажем доктору, а он ће