Употреба речи клостер у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Даће бог па ћу ја прије погинути — скрушено прижељкује космати Микан. — И за клостер ћеш ти морати припремити једну бомбашку групу — опомиње га командант. — Тамо су негдје камуфлирани бацачи.

— Тамо су негдје камуфлирани бацачи. — А шта ти је сад то клостер? — мученички пуше Микан. — Ваљда опет хоџе ил каква друга напаст, а?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају романе и спремају собе. б.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Прво насеље: католички манастир — звани, кратко, на свима језицима, клостер — с врло великим ограђеним земљиштем, и с неколико увек закључаних улаза.

По некој ћудљивој случајности, три насеља налазила су се у непосредној близини. Клостер, са својим пространим земљиштем, увалио се у три улице.

Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштована; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу.

Само кад би Лука Млинарић дошао кући, и посетио клостер, чуо би и после поноћи још врло жив разговор из рефекторија, и доста смеха, вероватно на пошалице гвардијана који је

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности