Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На вратима некадашње дједове агенције стајао је трговац у кецељи од црнога клота, ослоњен о довратак. Пошао сам уз поломљене камене степенице.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
а у крају једном седеле су три тетке, као три митолошке парке које преду судбину, и мешале су се у свачије мишљење. Клота, она парка која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе
вриснуше све три парке и одмах изнеше свака своје мишљење: — Ја мислим, најбоље је да иде у официре, — изјавила је Клота. — Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат?
А после, рат је прилика да добије и орден! — брани своје гледиште Клота. — Ја мислим да би боље било кад би био чиновник! — ставља свој предлог Хезис. — Не мора се бар мучити да сврши школе.
и ту прота прекиде своје тако срећно упоређење, јер све три парке, Клота, Хезис и Атропа, повикаше једногласно: „ију!“ пре но што је човек могао н завршити мисао.