Употреба речи клупици у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. Месечина као дан.

После је прекорно погледа и оде настрану... На другој мрачној страни големога ходника седи на једној клупици стари Сремац и добри учитељ. Никола Белић их погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица код суда?...

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Треба му, Похитај само! То рече поша, па остави кључ на клупици пред кућом и врати се унутра. Вуја продену већ и последњи пут иглом, пригрте задовољан свој окрпљени гуњ, узе кључ и

Африка

Там–там седа на земљу, крај младожењинога таста. Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља.

Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Каква мати. Она му се јављала у сећању, на малој, дрвеној, клупици, коју је вукла за собом. На којој је седела, после материне смрти, сатима, и говорила сама себи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце бјеше на заходу. Сердар отишао у дубраву да усјече нешто грађе. Под авлијским зидом, на једној дрвеној клупици, сједио је Јанко и нешто писао на листићу артије.

Кад их више не чу, она се брзо обуче и обу, пак се прикраде к вратима. Јанко је сједио на клупици; лакте упро на кољена а главом заронио у прегршт. Цура се примаче к оцу, па га стаде тихо, ама тихо дозивати.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само недељом и празником, кад би сав посао отаљала, седела би она пред кућом, на клупици, али и тада много није говорила.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Похитао бих на прозор према Егидијевом дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у крилу, и упијала

Петровић, Растко - АФРИКА

Там–там седа на земљу, крај младожењинога таста. Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља.

Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности